Još malo škole pa kraj

Evo još par sličica iz škole :) Deca više nisu stidljiva, sad mogu sa njima šta hoću, ali nema šanse da sede mirno i ćute. Pažnja im je 15 minuta, posle toga aj' zdravo, samo igra.....:))))

Pijatelji...

Allison i ja :)

Polako stižu na čas, a stižu i po sat i više vremena ranije, a neka opet kasne po pola sata, hahahaa :)))

 Sve se dešava na podu...jastucima...opuštenooo

Igra u dvorištu "Fruit Salad", obožavaju je. Bosi :)

Slušaj vamo, sad ja pričam...

Biciklistička tura - vulkana Batur

Osmočastovno pedalanje, ustvari, kočenje nizbrdo. Posle doručka (pohovane banane i čaj od đumbira), uzima se bajk i kređe sa početne tačke, iz sela Batur, odakle se pruža pogled na dve vulkan-planine Batur (ženski vlukan) i Agong (muški vulkan). Između njih se nalazi jezero Batur. Prolazi se kroz razna sela, pirinčana polja, i na kraju se stiže na lep ručak u tradicionalnu balnežansku kuću sa ogromnim dvorištem. 

jezero Batur 

planina Batur

planina AGONG

U njihovim kućama znaju da žive po nekoliko prodica – babe, dede, braća sa svojim porodicama, neudate tetke, strine, deca, komšijska deca, kokoške, kučići....žene kad se udaju odlaze u drugu kuću, porodicu muža. Porodice imaju po nekoliko dece, a najmlađe ima obavezu da izdržava roditelje kada ostare.

U putu smo obišli vrt sa začinima i voćkicama. Pola svari nisam znala da raste na drvetu, da je vanila kao lijana, a cimet drvo. 

Kakaoi :)

Gde su, gde su... 

Vanila!

Cimet.. 

Ovo čudno voće „snake fruit“ igleda kad se oljušti kao beli luk, a ukus i tekstura mu je kao srž koštice kajsije, tako nekako.

Ovo je životinjica od čije kake se pravi kafa „Kopi Luwak“ http://en.wikipedia.org/wiki/Kopi_Luwak koja je jedna vrsta kafe koja se proizvodi u Indoneziji i Filipinima. Divlja nokturna životinjica, koju jadnu drže u kavezu, svari kroz creva zrna grožđica i izbaci ih u obliku koji se zadržava. Nakon sakupljanja bobice-zrna se isperu, osuše na suncu, malo proprže i prokuvaju. Ova zrna daju aromatičnu kafu sa manje gorčine koja je u svetu poznata kao najskuplja kafa.

Pura Tanah Lot

Jedna od najpoznatiji turističkih lokacija na Baliju – hram Tanah Lot. Smešten je na steni malo dalje od obale, od koje je odvojen kamenim bazenom. Plime su uradile svoje. Hram je izgrađen od crnog kamena, a preko njegovih zidina i litice rastu puzavice u cvetovima raznih boja tako da ceo prizor podseća na neku kinesku sliku, mada suvernirnice ispred samog hrama malo umanjuju doživljaj. U pećinama koje okružuju hram se nalaze prugaste svete zmije koje tamo žive i niko ih ne dira. Osnova hrama je zbog erozije tla ojačana betonom i to je donekle isto doprinelo lepoti celog prizora. Samo vernici mogu da uđu u hram, a posetioci ga mogu posmatrati sa susednog brežuljka na kojem se inače svi okupjaju da gledaju zalazak sunca u more. Mi smo stigli sa zakašnjenjem, odgledali poslednji deo zalaska i fotkali se nakon toga tako da cela priča mora malo da se dočara u glavi ;)

Tanah Lot je jedan u seriji morskih hramova duž južne obale Balija: Pura Sakenan, Pura Uluwatu, Pura Rambut Siwi i Pura Petitenget. Ovi hramovi su povezani sa hramovima u planinama gde žive bogovi planina i planinskih jezera, dok se rituali u ovim hramovima upućuju duhovima mora. 

Priča je da je hram nastao u XVI veku kada je jedan sveštenik zastao nedaleko od hrama na obali i počeo da meditira. Ubrzo je dobio sledbenike, što nije bilo pravo lokalnom svešteniku koji ga je izazvao. Kako ga ovaj ne bi uznemiravao, sveštenik koji je meditirao, Nirartha, se jednostavno pomerio sa mesta odakle je meditirao u more koje je postalo poznato pod nazivom Tanah Lot, „zemlja u sred mora“.

Denpasar

Glavni grad Balija (prvodbitan naziv Badung) sa sve većim brojem stanovnika koji se sada približio broju od 500.000. Vrlo je živopisan sa svojim vijugavim uličicama, nelogičnim jednosmernim ulicama i mestimično čudnim mirisima, koji ima više automobila po glavi stanovnika nego Džakarta. 

U Denpasaru  ima dosta toga da se vidi. Parkiranje nije problem, a većina glavnih atrakcija u gradu se nalaze na malom rastojanju jedna od druge. U centru grada se nalazi Taman Puputan, jedan trg sa velikom travnatom površinom koji je posvećen bitci između radže regije Badung i holanđana davne 1906. godine, kada su hiljade balinežanskih ratnika, obučeni u najsvečanije tradicionalno odelo i naoružani samo sa keris (indonežanskim bodežom) i kopljem, pohrlili na holandske vojnike i tragično izginuli u pokolju u kojem je umrlo oko 600-2.000 ljudi. Velika broznana statua simboliše jednog čoveka i dvoje dece koji idu u bitku. 

Na istočnom delu trga se nalazi Bali Muzej, kojeg je 30-ih godina prošlog veka izgradila holadnska vlada. Muzej sadrži sveobuhvatnu istoriju balinežanskog socijalnog i kulturnog razvoja još od praistorijskih vremena, do ranog 20. veka. Eksponati su lepo urađeni, ali ne postoje baš tačni datumi. Muzej ima prelepu arhitekturu i oslikava dve glavne vrste konstrukcija: hramove i palate. Postoje pregradne kapije, spoljašnja i unutrašnja dvorišta, a zgrade su urađene u raznim stilovima, tako da ceo muzej predsatvlja arhitekturu celog ostrva.

Dvoriša muzeja

Predivna izrezbarena drvena vrata, stubovi,...

Svadbene odore...

Pravi mladenci koji su imali photo-session u muzeju, prelepi su oboje :)

Sve slike, statue i predstavljanja božanstava i ljudi pomalo kod mene izaziva osećaj neprijatnosti. Znam da im sva božanstva imaju više ruku ili glava, i da uvek iza sebe ili oko sebe imaju neke ružne životnje, ali toga ima na sve strane, po ulicama, u dvorištima, kućama, svugde, i sva lica, pa čak i kada se predstavljaju svetovni motivi imaju poluživotinjiske izraze, uglavnom majmuna. Sva hindu božanstva, i dobra i zla, su prilično ružna i strašna - zla pogotovo, i posle određenog vremena počnete da se pitate, zašto? 


Glavna božanstva poput Šive, Brame....i njihovih žena...

Lutke (Shadow Puppuets) koje se koriste za izvođenje lutkarskog pozorišta iza platna, motivi koji se obrađuju su prevashodno uzeti iz Ramajane i Mahabharate.

Donja crno-bela tkanina je najčešće korišćeni šablon boja koji indonežani kače po kući (stubovima), oko oltara, oko božanstva/statue koja čuva hram, pa čak ga stavljaju i na sebe. Ispod sledi opis, ali u suštini simbolište isto što i jin i jang - crno-zlo, belo-dobro.

U muzeju smo naišli na grupe devojčica raznih uzrasta koje su vežbale tradicionalni ples. Toga zapravo ima svugde, po svim mestima, deca uče plesove od malih nogu, i to vrlo ozbiljno shvataju. 

Zapadni Denapsar

U centru grada se još nalazi i Pasar Badung, najveća tradicionalna pijaca (den pasar znači pijaca). Lokalci ovde dolaze da kupuju voće i povrće, meso i morske polodove, garderobu, začine, posuđe od bambusa, skoro sve.

Škampi...

Meso...

Voće i povrće...

Povrće, u pozadini živina po kavezima...

Ribu, ribu, ribu daj....

Chiken...

Smrdljivi durian od kojeg turisti beže, voće koje je ustvari ukusno..

Istočni Denapsar

Stalna izložba moderne tradicionalne i savremene balinežanske vizuelne umetnosti se može videti u Werdi Budaya Art Centre. 

Nisam bila unutra, ali se svugde oko njega u mesecu junu održava Bali Art Festival, sa tradicionalnom muzikom, plesovima, umetničkim izložbama, kulturnim takmičenjima, gde se prodaje vrlo, vrlo ukusna hrana :) i divne traknine, nakit, kozmetika i kojekakve đinđuve.